Džipsii u Karmakomi: Glas koji dolazi iz dva sveta

Da živimo u društvu koje ume da vidi umetnost a ne samo identitete, ova recenzija ne bi morala da počinje ovako. Ali pošto to nije slučaj – moramo: Džipsii (Jovan) jeste kvir glas i jeste Rom, i te dve pripadnosti manjinskim zajednicama u našem okruženju nisu samo biografske crtice, već politički čin svaki put kada se pojavi na sceni. Žao mi je što to moram da naglašavam, ali tako je. Srećom, ono što se desilo u Karmakomi 3. aprila pokazuje da on ima šta da kaže koji ostaje sa tobom i posle završetka večeri – i da to nema veze sa etiketama.

Dva sata kao tren

Konzert je trajao dva sata koja su prošla kao trenutak. To nije floskula – to je najobjektivnija mera kvaliteta zabave. Džipsii je predstavio materijal sa albuma "Jovan" koji je izašao početkom ove godine, i publika je reagovala oduševljeno. Iako je predstavljen kao "najautentičniji kvir glas nove generacije", atmosfera u klubu bila je prosta: dobra muzika koja te ne pušta, prisustvo koje ispunjava prostor, i energija koja te vuče na podijum.

Ono što iznenađuje je i sam zvuk. Očekuješ možda tradicionalno, etno, nešto "autentično" u smislu arhaičnog – a dobijaš nešto potpuno izvan okvira. Džipsii radi muziku koja se ne da lako svrstati: to je pop, ali ne onaj komercijalni sa radija; bez folklornih klišea; moderno je, ali ne i trendi; intimno je, ali sa snagom koja ispunjava prostor. Neki bi rekli alternativni pop, drugi bi dodali world music, treći bi samo rekli "pa ovo je zanimljivo". Ta nesvakidašnjina je deo čara – ne znaš tačno gde da ga smestiš, i zato ostaješ da slušaš. I plesaš.

A plesa se očekuje – izvođač je i plesač, i ta fizička komponenta njegovog nastupa dodaje dimenziju koja hipnotiše. On zna kako da drži pažnju. Kako da bude u centru, a da to ne bude nametljivo. Kako da te učini svedokom nečeg intimnog, čak i u punom klubu.

Jovan ili Džipsii?

Zanimljiv detalj: publika ga je više prepoznala kao Jovana, što mu je pravo ime i naslov debitantskog albuma, nego pod umetničkim imenom Džipsii. To možda govori o tome da njegova publika želi intimnost, autentičnost, da ga vidi kao osobu, a ne samo kao brand. Ili jednostavno album "Jovan" dobro prolazi među slušaocima. Kakogod, to je dobar znak – znači da ljudi prate materijal, da su zainteresovani za ono što nosi u sebi, a ne samo za fasadu.

X-faktor i prostor za rast

Ovo su definitivno njegovi počeci. Ima prostora za napredak u svim pravcima – aranžmani, scenografija, izvođački zanos – ali ono što se ne može naučiti, to već ima. Neki zovu to X-faktorom. Ono što želim da naglasim nije paternalistički ton "mali nastupač se trudi", već iskrena želja: da se ovaj umetnik okruži ljudima koji znaju posao, koji će ga profesionalno voditi i savetovati. Da se zaštiti, ali i da raste. Ne zato što je javno deklarisani pripadnik LGBT zajednice (što jeste važno, ali nije dovoljno), već zato što ono što radi zaslužuje podršku i razvoj. Ima glas koji ostaje u ušima, ima priču koja te zanima, ima prisustvo koje ostaje sa tobom i posle koncerta.

Kraj koji deli

Za kraj koncerta – neko bi rekao da je bio patetičan. Ali znajući priču iza njega, znajući kontekst iz koga dolazi i prepreke koje je morao da savlada da bi uopšte stao na tu binu, možda je taj završetak bio i neizbežan, i očekivan. Zli jezici neka pričaju što hoće; meni je bilo jasno da gledam nekoga ko stavlja dušu na tacnu, bez filtera, i ko zna kako da te natera da želiš da budeš deo tog trenutka.

Zaključak

Džipsii nije projekat, nije token, nije statistički podatak o inkluziji. Džipsii je, pored toga što je izuzetno hrabar, umetnik sa potencijalom da ostavi trag daleko van niša kojima ga pokušavaju svrstati. Koncert u Karmakomi bio je dokaz da može da nosi binu sam, da publiku drži zagrljenu dva sata i da ostavi utisak koji traje – onaj osećaj kada ne želiš da veče završi, kada ostaješ još malo u tom zvuku koji nije kao ni jedan drugi u gradu. Potrebna mu je samo prava ekipa oko sebe i kontinuitet rada. Ako bude nastavio ovako, neće više biti "kvir romski izvođač", već samo – Džipsii. Ili Jovan. Kako god, ja ću biti tu da gledam kako raste.