Postoje mesta čije ime putuje brže od ljudi koji su bili tamo. Magnum u Budimpešti je za nas odavno jedno od takvih. Nije potrebno da si ga posetio pa da znaš za njega. Dovoljno je da si makar jednom sedeo u društvu u kome se pominju budimpeštanske saune, pa da neko izgovori to ime tonom koji kaže sve: ili je bio tamo, ili planira da ode, ili se još pravi da nije zainteresovan.
Ja sam imao priče. Slušao sam ih godinama, od ljudi različitog ukusa i različitih iskustava, i skoro sve su išle u istom pravcu. Takve priče najčešće imaju dva ishoda: ili mesto ne ispuni očekivanja koja je samo stvorilo, ili ih premaši. Magnum je za mene bio ovo drugo. Opravdao je reputaciju i priče koje sam slušao, što je u ovom žanru ređe nego što bi se pomislilo.
Ime koje nije stiglo slučajno
Ova reputacija ima temelj. Magnum je otvoren 2001. godine, a bio je prva gej sauna u Budimpešti, pa i u celoj Mađarskoj. Danas se redovno pominje kao najveće takvo mesto u zemlji, sa saunama i prostorom za kruzing raspoređenim na dva sprata. Ima i džakuzi, parno kupatilo i sve ono što se od sauna očekuje, ali to ne iznenađuje nikoga. Priča se ne vrti oko toga. Budapest Gay Saunas +3
Priča se vrti oko onoga što se dešava između tih prostorija.
Gužva kao koncept
Ono što me je prvo pogodilo je ritam. Magnum nije mesto na kome se neko lagano šeta, usamljen u hodniku, tražeći sagovornika. Prostor je tako skockan, ne znam da li namerno ili spletom okolnosti, da se uvek, bukvalno svuda, nešto dešava. U hodniku, u prolazu, u kabinama, na otvorenim mestima. Ni u jednom trenutku nisam imao osećaj da je neki kutak prazan ili zaboravljen.
To je važna razlika. U mnogim saunama veče ima svoj tok: prvo se opuštaš, pa se zagreješ, pa prođeš kroz ono zbog čega si došao. Ovde taj tok ne postoji, ili je toliko zbijen da ga ne primećuješ. Čim kročiš u prostor, već si u njemu. Gužva i dinamika stvaraju atmosferu u kojoj energija stalno kruži, i ti si deo toga, hteo to ili ne.
Za nekoga ko voli da prvo osmotri pa onda učestvuje, to je zanimljiva promena tempa. Meni je prijalo, iako sam prvih petnaestak minuta uglavnom posmatrao. Ne iz nesigurnosti, nego zato što je teško ne gledati kada oko tebe sve radi kao dobro podmazana mašina.
Naked night: teško ga je opisati, a lako je osetiti
Bio sam u Magnumu na naked night, i priznajem da mi je teško da opišem koliko je bilo napaljivo. Ne kažem to da bih zvučao zanimljivije nego što jesam, nego zato što reči tu zaista kaskaju. Kada su svi goli, nestaje onaj sloj igre koji inače postoji čak i u saunama: ko je kako obučen, ko ima peškir a ko ne, ko se skriva a ko pokazuje. Sve je jasno od prve sekunde, i taj osećaj otvorenosti nosi svoju vrstu napetosti.
Atmosfera u celoj sauni bila je, bar za mene, izrazito seksi, i to na onaj način koji ne zahteva da se išta radi. Dovoljno je da uđeš i da te uvuče. Ono što sam čuo o zgodnim momcima u drugoj budimpeštanskoj sauni, o kojoj sam već pisao, moglo je slobodno da se primeni i ovde. Ne mogu da kažem da je Magnum u tome bolji ili lošiji, samo da priča važi.
Posebno su mi ostali u sećanju prostori koji se razlikuju od uobičajenog. Postoji jedan zanimljiv prostor sa otvorima kroz koje se gleda, a gleda se i biva gledan, što je igra koja dobro funkcioniše kad je svetlo pristojno. A ovde jeste. Nigde nisam naišao na totalno mračne ćoškove u kojima samo nagađaš ko je pored tebe. Pogled ima smisla samo kad vidiš lice, a ovde se vidi. Uz to, na naked night je postojao i prostor za sedenje sa ekranom, i taj kutak mi je bio posebno zanimljiv. Dok se sve oko tebe kreće, tu se na trenutak zaustaviš, i prizor u prostoriji i onaj na ekranu počnu da se prepliću.
Hodnik kao prostor, a ne samo prolaz
Postoji jedna stvar koju u drugim saunama do sada nisam toliko primetio, a ovde mi je bila među najupečatljivijima. Na većini mesta ovog tipa ono što se zaista dešava ostaje iza vrata kabina, u mraku, u sporednim prostorijama. Hodnici su tu da bi se kroz njih prošlo. Ovde je drugačije. Sasvim je u redu imati akciju u hodniku ili na prolaznim mestima, i to nikome ne smeta.
To zvuči kao sitnica, ali menja način na koji se krećeš kroz prostor. Ako je prolaz istovremeno i scena, nema ničega što bi se moralo „izbeći”. Ne moraš da zaobilaziš, da žuriš, da se pravdaš što si u nečijem kadru. Svi su na istoj strani i niko se ne pravi da ne vidi ono što se vidi.
Ima u tome neke vrste iskrenosti. Mesto koje ne pokušava da sakrije za šta služi često je prijatnije od onog koje se pravi da je nešto drugo. To ne znači da je sve dozvoljeno. Pogled, gest i odgovor i dalje znače isto kao svuda, samo je pozornica veća i prozračnija.
Ljudi: i lakoća kontakta
Klijentela je, koliko sam mogao da primetim, pretežno mlađa. Primetio sam i relativno dosta gostiju iz Azije, što je potpuno u redu i sasvim prirodno za mesto ovog kalibra. Ono što me je iskreno iznenadilo jeste koliko je lako bilo stupiti u odnos s njima. Čovek na jednoj strani glory hola, ja na drugoj, i dovoljno je malo da se razume šta se želi, a šta ne. Nema one dugačke uvodne igre u kojoj obe strane oklevaju i čekaju da druga prva izgovori nešto. Komunikacija je bila direktna, a opet nenametljiva.
Možda je to deo opšte atmosfere koju Magnum stvara. Kad je celo mesto ugođeno na istu frekvenciju, nema potrebe za objašnjavanjem. Svi znaju zašto su tu, i taj zajednički jezik radi više nego što bi radile reči, naročito kad ne govorite isti jezik.
Prostor: ni raskoš, ni problem
Što se tiče samog prostora, ne bih rekao da odaje utisak preteranog luksuza. Nije to mesto u kome ti mermer i zlatni detalji pričaju priču. Ali ne zaostaje ni za očekivanjima koja imaš od sauna ovog tipa. Sve radi kako treba i ima sve što treba, što je u ovom slučaju sasvim dovoljno. Luksuz bi samo skrenuo pažnju sa onoga što je ovde zaista glavno.
Jedini deo koji mi nije delovao kao da pripada ostatku bio je onaj sa tuševima. Dok je ostatak sauna živeo u sopstvenoj, užarenoj atmosferi, tuševi su bili neka vrsta ostrva običnosti, mesto na kome se sve vraća na prosečan dan. To ne smatram manom, više kao zapažanje. Verovatno je i logično da ima prostor koji pomalo spušta loptu.
Slično važi i za peškire. Iako je bila tematska večer, nekoliko gostiju je ipak zadržalo peškir oko struka. To je očekivano i potpuno u redu. Nikome ne treba da bude obaveza da sledi temu do kraja, a naked night ne znači da se ceo prostor automatski pretvara u isti film. Neko se otvara polako, neko tek kasnije, neko nikako, i sve to ima svoje mesto.
Dve budimpeštanske saune, dva sveta
Budimpešta ima dve glavne gej saune, i sada sam bio u obe. Teško ih je porediti, jer ne rade isti posao. Sauna 69 je manja, kompaktnija i više zavisi od dana u kome dođeš. Magnum je velik i izgrađen na gužvi kao principu. Jedna ti dozvoljava da biraš termin i tempo, druga te povuče u svoj.
Ne bih ih stavljao u rang listu. Bolje je razmišljati o tome šta ti treba za konkretno veče.
Vratio bih se
Magnum je sauna u koju bih se vraćao, bez dvoumljenja. Opravdao je i reputaciju i priče koje sam slušao o njemu, što se ne dešava često. Nisam otišao s utiskom da sam video nešto spektakularno, nego s utiskom da sam video nešto što radi tačno ono što obećava.
U vremenu u kome svako mesto pokušava da bude „iskustvo”, prijatno je naići na ono koje samo jeste ono što jeste. Magnum ne objašnjava sebe, ne izvinjava se i ne zavodi. Otvori vrata i pusti te da uđeš u ono što se već dešava.
A to, na kraju, nije mala stvar.
Hvala na čitanju!
Ako ti je ovaj tekst nešto značio, podrži GayOrbitX: nezavisan portal, bez cenzure i bez dosadnih reklama. Tvoj doprinos nam omogućava da pišemo više i stignemo do novih priča na terenu.
Voliš drugačije? Patreon (mesečna podrška), PayPal, Crypto
Ono što me je prvo pogodilo je ritam. Magnum nije mesto na kome se neko lagano šeta, usamljen u hodniku, tražeći sagovornika. Prostor je tako skockan, ne znam da li namerno ili spletom okolnosti, da se uvek, bukvalno svuda, nešto dešava. U hodniku, u prolazu, u kabinama, na otvorenim mestima. Ni u jednom trenutku nisam imao osećaj da je neki kutak prazan ili zaboravljen.
To je važna razlika. U mnogim saunama veče ima svoj tok: prvo se opuštaš, pa se zagreješ, pa prođeš kroz ono zbog čega si došao. Ovde taj tok ne postoji, ili je toliko zbijen da ga ne primećuješ. Čim kročiš u prostor, već si u njemu. Gužva i dinamika stvaraju atmosferu u kojoj energija stalno kruži, i ti si deo toga, hteo to ili ne.
Za nekoga ko voli da prvo osmotri pa onda učestvuje, to je zanimljiva promena tempa. Meni je prijalo, iako sam prvih petnaestak minuta uglavnom posmatrao. Ne iz nesigurnosti, nego zato što je teško ne gledati kada oko tebe sve radi kao dobro podmazana mašina.
Naked night: teško ga je opisati, a lako je osetiti
Bio sam u Magnumu na naked night, i priznajem da mi je teško da opišem koliko je bilo napaljivo. Ne kažem to da bih zvučao zanimljivije nego što jesam, nego zato što reči tu zaista kaskaju. Kada su svi goli, nestaje onaj sloj igre koji inače postoji čak i u saunama: ko je kako obučen, ko ima peškir a ko ne, ko se skriva a ko pokazuje. Sve je jasno od prve sekunde, i taj osećaj otvorenosti nosi svoju vrstu napetosti.
Atmosfera u celoj sauni bila je, bar za mene, izrazito seksi, i to na onaj način koji ne zahteva da se išta radi. Dovoljno je da uđeš i da te uvuče. Ono što sam čuo o zgodnim momcima u drugoj budimpeštanskoj sauni, o kojoj sam već pisao, moglo je slobodno da se primeni i ovde. Ne mogu da kažem da je Magnum u tome bolji ili lošiji, samo da priča važi.
Posebno su mi ostali u sećanju prostori koji se razlikuju od uobičajenog. Postoji jedan zanimljiv prostor sa otvorima kroz koje se gleda, a gleda se i biva gledan, što je igra koja dobro funkcioniše kad je svetlo pristojno. A ovde jeste. Nigde nisam naišao na totalno mračne ćoškove u kojima samo nagađaš ko je pored tebe. Pogled ima smisla samo kad vidiš lice, a ovde se vidi. Uz to, na naked night je postojao i prostor za sedenje sa ekranom, i taj kutak mi je bio posebno zanimljiv. Dok se sve oko tebe kreće, tu se na trenutak zaustaviš, i prizor u prostoriji i onaj na ekranu počnu da se prepliću.
Hodnik kao prostor, a ne samo prolaz
Postoji jedna stvar koju u drugim saunama do sada nisam toliko primetio, a ovde mi je bila među najupečatljivijima. Na većini mesta ovog tipa ono što se zaista dešava ostaje iza vrata kabina, u mraku, u sporednim prostorijama. Hodnici su tu da bi se kroz njih prošlo. Ovde je drugačije. Sasvim je u redu imati akciju u hodniku ili na prolaznim mestima, i to nikome ne smeta.
To zvuči kao sitnica, ali menja način na koji se krećeš kroz prostor. Ako je prolaz istovremeno i scena, nema ničega što bi se moralo „izbeći”. Ne moraš da zaobilaziš, da žuriš, da se pravdaš što si u nečijem kadru. Svi su na istoj strani i niko se ne pravi da ne vidi ono što se vidi.
Ima u tome neke vrste iskrenosti. Mesto koje ne pokušava da sakrije za šta služi često je prijatnije od onog koje se pravi da je nešto drugo. To ne znači da je sve dozvoljeno. Pogled, gest i odgovor i dalje znače isto kao svuda, samo je pozornica veća i prozračnija.
Ljudi: i lakoća kontakta
Klijentela je, koliko sam mogao da primetim, pretežno mlađa. Primetio sam i relativno dosta gostiju iz Azije, što je potpuno u redu i sasvim prirodno za mesto ovog kalibra. Ono što me je iskreno iznenadilo jeste koliko je lako bilo stupiti u odnos s njima. Čovek na jednoj strani glory hola, ja na drugoj, i dovoljno je malo da se razume šta se želi, a šta ne. Nema one dugačke uvodne igre u kojoj obe strane oklevaju i čekaju da druga prva izgovori nešto. Komunikacija je bila direktna, a opet nenametljiva.
Možda je to deo opšte atmosfere koju Magnum stvara. Kad je celo mesto ugođeno na istu frekvenciju, nema potrebe za objašnjavanjem. Svi znaju zašto su tu, i taj zajednički jezik radi više nego što bi radile reči, naročito kad ne govorite isti jezik.
Prostor: ni raskoš, ni problem
Što se tiče samog prostora, ne bih rekao da odaje utisak preteranog luksuza. Nije to mesto u kome ti mermer i zlatni detalji pričaju priču. Ali ne zaostaje ni za očekivanjima koja imaš od sauna ovog tipa. Sve radi kako treba i ima sve što treba, što je u ovom slučaju sasvim dovoljno. Luksuz bi samo skrenuo pažnju sa onoga što je ovde zaista glavno.
Jedini deo koji mi nije delovao kao da pripada ostatku bio je onaj sa tuševima. Dok je ostatak sauna živeo u sopstvenoj, užarenoj atmosferi, tuševi su bili neka vrsta ostrva običnosti, mesto na kome se sve vraća na prosečan dan. To ne smatram manom, više kao zapažanje. Verovatno je i logično da ima prostor koji pomalo spušta loptu.
Slično važi i za peškire. Iako je bila tematska večer, nekoliko gostiju je ipak zadržalo peškir oko struka. To je očekivano i potpuno u redu. Nikome ne treba da bude obaveza da sledi temu do kraja, a naked night ne znači da se ceo prostor automatski pretvara u isti film. Neko se otvara polako, neko tek kasnije, neko nikako, i sve to ima svoje mesto.
Dve budimpeštanske saune, dva sveta
Budimpešta ima dve glavne gej saune, i sada sam bio u obe. Teško ih je porediti, jer ne rade isti posao. Sauna 69 je manja, kompaktnija i više zavisi od dana u kome dođeš. Magnum je velik i izgrađen na gužvi kao principu. Jedna ti dozvoljava da biraš termin i tempo, druga te povuče u svoj.
Ne bih ih stavljao u rang listu. Bolje je razmišljati o tome šta ti treba za konkretno veče.
Vratio bih se
Magnum je sauna u koju bih se vraćao, bez dvoumljenja. Opravdao je i reputaciju i priče koje sam slušao o njemu, što se ne dešava često. Nisam otišao s utiskom da sam video nešto spektakularno, nego s utiskom da sam video nešto što radi tačno ono što obećava.
U vremenu u kome svako mesto pokušava da bude „iskustvo”, prijatno je naići na ono koje samo jeste ono što jeste. Magnum ne objašnjava sebe, ne izvinjava se i ne zavodi. Otvori vrata i pusti te da uđeš u ono što se već dešava.
A to, na kraju, nije mala stvar.
Hvala na čitanju!
Ako ti je ovaj tekst nešto značio, podrži GayOrbitX: nezavisan portal, bez cenzure i bez dosadnih reklama. Tvoj doprinos nam omogućava da pišemo više i stignemo do novih priča na terenu.
Voliš drugačije? Patreon (mesečna podrška), PayPal, Crypto
Postoji jedna stvar koju u drugim saunama do sada nisam toliko primetio, a ovde mi je bila među najupečatljivijima. Na većini mesta ovog tipa ono što se zaista dešava ostaje iza vrata kabina, u mraku, u sporednim prostorijama. Hodnici su tu da bi se kroz njih prošlo. Ovde je drugačije. Sasvim je u redu imati akciju u hodniku ili na prolaznim mestima, i to nikome ne smeta.
To zvuči kao sitnica, ali menja način na koji se krećeš kroz prostor. Ako je prolaz istovremeno i scena, nema ničega što bi se moralo „izbeći”. Ne moraš da zaobilaziš, da žuriš, da se pravdaš što si u nečijem kadru. Svi su na istoj strani i niko se ne pravi da ne vidi ono što se vidi.
Ima u tome neke vrste iskrenosti. Mesto koje ne pokušava da sakrije za šta služi često je prijatnije od onog koje se pravi da je nešto drugo. To ne znači da je sve dozvoljeno. Pogled, gest i odgovor i dalje znače isto kao svuda, samo je pozornica veća i prozračnija.
Ljudi: i lakoća kontakta
Klijentela je, koliko sam mogao da primetim, pretežno mlađa. Primetio sam i relativno dosta gostiju iz Azije, što je potpuno u redu i sasvim prirodno za mesto ovog kalibra. Ono što me je iskreno iznenadilo jeste koliko je lako bilo stupiti u odnos s njima. Čovek na jednoj strani glory hola, ja na drugoj, i dovoljno je malo da se razume šta se želi, a šta ne. Nema one dugačke uvodne igre u kojoj obe strane oklevaju i čekaju da druga prva izgovori nešto. Komunikacija je bila direktna, a opet nenametljiva.
Možda je to deo opšte atmosfere koju Magnum stvara. Kad je celo mesto ugođeno na istu frekvenciju, nema potrebe za objašnjavanjem. Svi znaju zašto su tu, i taj zajednički jezik radi više nego što bi radile reči, naročito kad ne govorite isti jezik.
Prostor: ni raskoš, ni problem
Što se tiče samog prostora, ne bih rekao da odaje utisak preteranog luksuza. Nije to mesto u kome ti mermer i zlatni detalji pričaju priču. Ali ne zaostaje ni za očekivanjima koja imaš od sauna ovog tipa. Sve radi kako treba i ima sve što treba, što je u ovom slučaju sasvim dovoljno. Luksuz bi samo skrenuo pažnju sa onoga što je ovde zaista glavno.
Jedini deo koji mi nije delovao kao da pripada ostatku bio je onaj sa tuševima. Dok je ostatak sauna živeo u sopstvenoj, užarenoj atmosferi, tuševi su bili neka vrsta ostrva običnosti, mesto na kome se sve vraća na prosečan dan. To ne smatram manom, više kao zapažanje. Verovatno je i logično da ima prostor koji pomalo spušta loptu.
Slično važi i za peškire. Iako je bila tematska večer, nekoliko gostiju je ipak zadržalo peškir oko struka. To je očekivano i potpuno u redu. Nikome ne treba da bude obaveza da sledi temu do kraja, a naked night ne znači da se ceo prostor automatski pretvara u isti film. Neko se otvara polako, neko tek kasnije, neko nikako, i sve to ima svoje mesto.
Dve budimpeštanske saune, dva sveta
Budimpešta ima dve glavne gej saune, i sada sam bio u obe. Teško ih je porediti, jer ne rade isti posao. Sauna 69 je manja, kompaktnija i više zavisi od dana u kome dođeš. Magnum je velik i izgrađen na gužvi kao principu. Jedna ti dozvoljava da biraš termin i tempo, druga te povuče u svoj.
Ne bih ih stavljao u rang listu. Bolje je razmišljati o tome šta ti treba za konkretno veče.
Vratio bih se
Magnum je sauna u koju bih se vraćao, bez dvoumljenja. Opravdao je i reputaciju i priče koje sam slušao o njemu, što se ne dešava često. Nisam otišao s utiskom da sam video nešto spektakularno, nego s utiskom da sam video nešto što radi tačno ono što obećava.
U vremenu u kome svako mesto pokušava da bude „iskustvo”, prijatno je naići na ono koje samo jeste ono što jeste. Magnum ne objašnjava sebe, ne izvinjava se i ne zavodi. Otvori vrata i pusti te da uđeš u ono što se već dešava.
A to, na kraju, nije mala stvar.
Hvala na čitanju!
Ako ti je ovaj tekst nešto značio, podrži GayOrbitX: nezavisan portal, bez cenzure i bez dosadnih reklama. Tvoj doprinos nam omogućava da pišemo više i stignemo do novih priča na terenu.
Voliš drugačije? Patreon (mesečna podrška), PayPal, Crypto
Što se tiče samog prostora, ne bih rekao da odaje utisak preteranog luksuza. Nije to mesto u kome ti mermer i zlatni detalji pričaju priču. Ali ne zaostaje ni za očekivanjima koja imaš od sauna ovog tipa. Sve radi kako treba i ima sve što treba, što je u ovom slučaju sasvim dovoljno. Luksuz bi samo skrenuo pažnju sa onoga što je ovde zaista glavno.
Jedini deo koji mi nije delovao kao da pripada ostatku bio je onaj sa tuševima. Dok je ostatak sauna živeo u sopstvenoj, užarenoj atmosferi, tuševi su bili neka vrsta ostrva običnosti, mesto na kome se sve vraća na prosečan dan. To ne smatram manom, više kao zapažanje. Verovatno je i logično da ima prostor koji pomalo spušta loptu.
Slično važi i za peškire. Iako je bila tematska večer, nekoliko gostiju je ipak zadržalo peškir oko struka. To je očekivano i potpuno u redu. Nikome ne treba da bude obaveza da sledi temu do kraja, a naked night ne znači da se ceo prostor automatski pretvara u isti film. Neko se otvara polako, neko tek kasnije, neko nikako, i sve to ima svoje mesto.
Dve budimpeštanske saune, dva sveta
Budimpešta ima dve glavne gej saune, i sada sam bio u obe. Teško ih je porediti, jer ne rade isti posao. Sauna 69 je manja, kompaktnija i više zavisi od dana u kome dođeš. Magnum je velik i izgrađen na gužvi kao principu. Jedna ti dozvoljava da biraš termin i tempo, druga te povuče u svoj.
Ne bih ih stavljao u rang listu. Bolje je razmišljati o tome šta ti treba za konkretno veče.
Vratio bih se
Magnum je sauna u koju bih se vraćao, bez dvoumljenja. Opravdao je i reputaciju i priče koje sam slušao o njemu, što se ne dešava često. Nisam otišao s utiskom da sam video nešto spektakularno, nego s utiskom da sam video nešto što radi tačno ono što obećava.
U vremenu u kome svako mesto pokušava da bude „iskustvo”, prijatno je naići na ono koje samo jeste ono što jeste. Magnum ne objašnjava sebe, ne izvinjava se i ne zavodi. Otvori vrata i pusti te da uđeš u ono što se već dešava.
A to, na kraju, nije mala stvar.
Hvala na čitanju!
Ako ti je ovaj tekst nešto značio, podrži GayOrbitX: nezavisan portal, bez cenzure i bez dosadnih reklama. Tvoj doprinos nam omogućava da pišemo više i stignemo do novih priča na terenu.
Voliš drugačije? Patreon (mesečna podrška), PayPal, Crypto
Hvala na čitanju!
Ako ti je ovaj tekst nešto značio, podrži GayOrbitX: nezavisan portal, bez cenzure i bez dosadnih reklama. Tvoj doprinos nam omogućava da pišemo više i stignemo do novih priča na terenu.
Voliš drugačije? Patreon (mesečna podrška), PayPal, Crypto
Komentari
0 komentaraOstavi komentar