Thermas Barcelona: Sauna koja ti ne da da je zavoliš odmah — ali ti ne da ni da je zaboraviš

Nekada je redosled sve. Kada posetite jedno mesto prvo, ono postaje etalon. I onda, kada uđete u drugo - čak i ako je to isti grad, ista ulica, ista vrsta zadovoljstva - upoređujete. Nemoćni ste. Mozak to radi automatski. I tako sam ja ušao u Saunu Thermas u Barseloni, već ispunjen utiscima iz Casanove, sa onom njome specifičnom atmosferom, i pomislio: „Ovo nije to."

Ali Thermas nije Casanova. Thermas nije ni pokušala da bude. I trebalo mi je vremena - i distance - da to shvatim. Sada, kada gledam unazad, znam da bih se vratio. I znam da je moj prvi utisak bio pogrešan. Ili bar, da budem precizan, bio je prebrz.

Prostor koji ne otkriva sve odjednom

Thermas je velika. Preko 900 kvadrata raspoređenih na više spratova, i to je prva stvar koja te zbuni ako dolaziš sa nekog manjeg, intimnijeg mesta. Ulazak je gotovo administrativan - platiš, dobiješ ključ, peškir, i onda si sam. Tu počinje šetnja.

Donji nivoi su ti koji liče na spa - jacuzzi (ogroman, za dvanaestoro, i ponekad toplo, ponekad manje toplo, zavisi od dana), parne i suve saune, bazeni, tuševi u redu kao u vojsci. Ali to je samo fasada. Ako si došao da se opustiš, možeš. Ako si došao iz drugog razloga - pa, samo nastavi dalje.

Gornji spratovi su drugačiji. Tu je ceo sprat sa kabinama. Redovi vrata, neki otvoreni, neki zatvoreni, neki sa cipelama ispred kao znakom „zauzeto". I tu je sve ono za šta si došao. Darkroom-i. Video zidovi. Ležaljke za odmor - iako se na njima retko odmara. Prostorije koje mirišu na čist aćar, ali i na znoj, ali i na onaj specifični miris seksa koji ne možeš da opereš, samo maskiraš.

Ekosistem u kojem svi znaju svoje mesto

Ali da budemo iskreni - prostor je samo pozornica. Ono što Thermas čini specifičnom jeste publika. Očekujete, naravno, standardnu paletu: twinkove sa kožom od porcelana, mišićave daddy-je koji izgledaju kao da su došli direktno sa treninga, krupnije, starije momke koji šetaju sporo i biraju pažljivo. To je tu. Ali tu je i nešto drugo.

Rent boy-i. Prostitutke, ako hoćete direktnije. Oni su deo inventara. Ima ih. Nisu skriveni, nisu stidljivi, ne stoje u uglu kao u nekom filmu iz osamdesetih. Oni su tu, među nama, sa svojom klijentelom, sa svojim ritualima. I ono što je fascinantno - što me je prvog puta i šokiralo - jeste da to sve funkcioniše paralelno. Kao dve reke koje teku jedna pored druge i nikada se ne mešaju, osim ako ti ne želiš da pređeš most.

Oni imaju svoje zone, svoje načine. Ponekad sede u jacuzziju kao i svi ostali. Ponekad prolaze hodnicima, pogledom koji je jasan i direktan: „Ja nudim. Ti biraš." I to je to. Nema agresije. Nema pritiska. Nema onog neprijatnog osećanja da si ušao u neki ilegalni bordel. Ovo je samo deo realiteta. I ako si otvoren, ako si zreo, ako si bez predrasuda - shvatiš da je to samo još jedna vrsta usluge u prostoru koji je ionak posvećen telu i njegovim potrebama.

A onda se desi nešto neočekivano. Možda naletite na jednog od njih u sauni. I umesto transakcije, dobijete poljubac. Ili laganu masažu ramena. Ili samo osmeh. I shvatite da granica nije uvek oštra kao nož. Da su i oni ljudi. Da imaju dane kada rade svoj posao i dane kada su samo tu, u paru, u troje, sami. I da je Thermas dovoljno velika da sve to nosi.

Seks kao deo arhitekture

U Thermas se ne krije mnogo. Kabine su tu, ali nisu obavezne. Sex se dešava u suvim saunama, gde vrućina i para čine da ne vidiš ko je pored tebe dok ne osetiš. Dešava se pod tuševima, gde voda perje dok te neko drži za struk. Dešava se na hodnicima, u polumraku, uz zid, na ležaljkama. Neko bi rekao da je to bahato. Ja bih rekao da je to direktno. Ovde ne gubite vreme na uveliko ćaskanje ako ne želite. Ovde se zna. Pogled, gest, pokret - i to je to.

I svi su neposredni. Nema onog plesa oko neizrečenog koji ponekad prati gej scene. Ovde si došao sa razlogom i svi to znaju. Ili ćeš, ili nećeš. Ili si za to, ili nisi. I ta iskrenost je osvežavajuća, iako može da bude i zastrašujuća ako niste spremni.

Prvi put: šok, drugi put: razumevanje

Prvog puta kada sam ušao, bio sam uzdržan. Rezervisan. Da ne kažem - začuđen. Nisam znao gde da gledam. Nisam znao da li smem da gledam. Rent boy-i su me zbunjivali. Veličina prostora me gušila. Nisam znao kojoj grupi pripadam. Da li sam turista koji samo gleda? Da li sam aktivni učesnik? Da li sam klijent? Nisam znao pravila, a Thermas ne nudi uputstvo - ona nudi prostor i očekuje da se snađete.

Ali posle nekog vremena, posle tog distanciranja, shvatio sam da me Thermas nije ostavila ravnodušnim. Ona je bila kao ona vrsta osobe koja vam se ne dopada odmah, ali je ne možete da izbacite iz glave. I sada bih se vratio. Bez straha. Bez rezerve. Jer Thermas ima šta da ponudi. I kako ne bi - radi dvadeset četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji. Ona ne spava. Ona samo menja klijentelu. Jutarnji dečki posle noćne smene. Popodnevni turisti. Večernji lokalci. Noćni avanturisti. Uvek je živa. Uvek je puna. Uvek je drugačija.

Da li je za svakoga? Ne. Da li je za mene? Sada - da.

Thermas nije ona romantična sauna iz filmova. Nije sterilna. Nije uvek savršeno čista. Nije uvek savršeno topla. Ali je autentična. Ona je ogledalo jednog dela gej kulture koji postoji i koji ne treba da se krije - onaj gde se telo prodaje, gde se telo daruje, gde se telo traži, gde se telo nalazi. Sve to u istom prostoru, u istom trenutku.

Ako ste previše nježni, previše stidljivi, previše naviknuti na aplikacije gde možete da blokirate ono što vam ne odgovara - Thermas može da bude previše. Ali ako ste spremni da prihvatite da je gej svet širi, kompleksniji i manje uredan nego što nam pričaju - onda je ovo mesto koje morate da vidite.

Barselona ima mnogo sauna. Casanova je tu, sa svojom eufemističnom atmosferom. Ali Thermas je ona druga strana. Ona koja ne traži da joj se dive. Ona koja samo traži da uđeš, da budeš ono što jesi, i da odeš - ili da ostaneš - po svojoj volji.
I to, u gradu koji je ionak sinonim za slobodu, možda i jeste najiskreniji oblik slobode.